Kategorija: Destinations

Skiatos…

U plavetnilu Egeja smešten je biser arhipelaga Severnih Sporada, sedište okruga Magnezija, ujedno i najzapadnije ostrvo, Skiatos.


Posmatrano iz vazduha arhipelag od 24 ostrva zvan Sporadi (zna─Źenje na gr─Źkom ra┼ítrkano,rasuto) li─Źi na kopneni produ┼żetak sa svega 4 naseljena ostrva od kojih je Skiatos najmanji i nalazi se na svega 2,5 miljee od ┼íumovitog poluostrva Pilion. Skiatos uz arhpelag Sporadi i Alonisos ─Źini Marina nacionalni park – stani┼íte veoma retkim ┼żivotinjskim vrstama.

Po kazivanju atinski kralj Egej koji je otac heroja Tezeja, usmrtio je na Kritu ─Źudovi┼íte u obliku ljudskog tela sa glavom bika, Minotaura.
Tokom plovidbe nazad u Atinu, kormilar je u sveopštoj radosti smetnuo s uma dogovor da kod srećnog ishoda, umesto crnog postavi belo jedro.
Gledaju─çi sa atinskog Akropolja la─Ĺu nesre─çni otac spazio je crno jedro i zaklju─Źiv┼íi da mu je sin poginuo u tuzi se bacio u ambis. Legenda zbori da se bacio u more koje se danas po njemu naziva Egejsko.

Jedna od legendi ka┼że da su na Skiatos tokom pohoda na Troju dolazili Ahajci, kao i Argonauti s kraljem Jasonom, u potrazi za zlatnim runom. Le┼żi na samo 4 km od obala ju┼żnog Piliosa. Smatra se da ostrvo nosi naziv po polo┼żaju koji zauzima u odnosu na Atos (Skiatos – senka Atosa) a postoji i predanje da je senka Piliona (susedne planine). Negde s po─Źetka XVIII veka, monasi sa Atosa su ovde osnovali manastir Evangelistria koji je zna─Źajan po tome ┼íto je u njemu 1807. godine osmi┼íljena, napravljena i prvi put se zavijorila prva zastava nezavisne Gr─Źke.

Prve pribele┼íke o Skiatosu na─Źinio je nepoznati pisac oko 1100 pre nove ere i tada je ostrvo, naseljavala plemenska zajednica za koju se smatra da je stigla iz Trakije. Tokom slede─çih vekova ostrvo su naselila plemena sa obli┼żnjih obala. Docnije Skiatos se spominje, kao ostrvo koje se priklju─Źilo Atini tokom persijskih ratova oko 480. godine pre nove ere.
Kada je Sparta pobedila Atinjane, Skiatosom je upravljala spartanska vlast. Me─Ĺutim nedugo posle Skiatos ulazi u Atinsku alijansu i koristi se kao pomorska, vojna baza. Sve dok ostrvom nisu zagospodarili Makedonci. U ne┼íto kasnijim makedonskim ratovima, Skiatos su uni┼ítili Rimljani. Nadalje je Skiatos jo┼í nekoliko puta menjao upravitelje i gospodare sve do srednjovekovnog doba.
U vreme VI i VII veka, na ostrvo se doseljavaju Makedonci iz regije Halkidiki osnivaju grad utvr─Ĺen citadelamom i lukom. Taj grad je postojao sve do helenisti─Źke i vizantijske ere do vremena kada je izgra─Ĺen srednjovekovni grad Kastro. Do tog doba brojne kulture i narodi su dolazili i odlazili sa Skiatosa. 200 godina je upravljala Vizantija a s usponom Osmanlijske imperije, u 15. veku, Skiatos se svrstava uz Mle─Źane, ali samo na kratko. Sredinom 16. veka, Skiatos pot─Źonjavaju Turci i njime gospodare do po─Źetka 19. veka kada po─Źinju prvi otpori turskoj vlasti. U to vreme, desio se nesvakida┼ínji doga─Ĺaj za Skiatos i ─Źitavu Gr─Źku, jer se na manastiru u Skiatosu, po prvi put, zaviorila gr─Źka zastava. Tada je po─Źela sveop┼íta, borba za nezavisnost Gr─Źke od Turske carevine.
Skiatos je koristio kao sigurno mesto za prihvat izbeglica sa ratnih podru─Źja. Turci su nekoliko puta bezuspesno atakovali ne bi li osvojili Skiatos. Posle slu┼żbenog po─Źetka stvaranja dr┼żave Gr─Źke tokom 1829. godine, Turska odustaje od poku┼íaja osvajanja ostrva. Tvr─Ĺava Kastro je odolela i danas, njene ru┼íevine pohode brojni posetioce iz ─Źitavog sveta.

U ne tako davnoj pro┼ílosti ┼żitelji Skiatosa bavili su se prvenstveno poljoprivredom, uzgajanjem vinove loze, badema, maslina, ali danas je to potisnuto u korist turizma.

Skiatos ima internacionalni aerodromom a sa lukama u Volosu, Agios Konastantinosu i Solunu povezan je morskim linijama.


Jedini grad na ostrvu, samim tim i prestonica je istoimeni Skiatos. Grad je sagra─Ĺen u obliku potkovice oko glavnog pristani┼íta i marine, a ulice Papadiamantos i Politehniou imaju najpoznatije kafee i bistroe.

Premda je malen po povr┼íini (samo 50 km2), Skiatos je ┼íarmirao i nadahnuo mnoge (filmske zvezde, slikari, pisci) pa je tako u njegovim ─Źarima (preko 60-ak pla┼ża) u┼żivao i gr─Źki brodovlasni─Źki magnat Aristotel Onazis dive─çi se zelenilu borovih ┼íuma koje dose┼żu sve do sne┼żnobelih pe┼í─Źanih pla┼ża. Ljubitelji filmske umetnosti mogu u┼żivati u projekcijama ÔÇô postoji otvoreni bioskop. Skiatos je poznat i kao ÔÇ×Ostrvo dvojice AleksandaraÔÇť po znamenitim Aleksandru Morajtidiju i Aleksandru Papadijamantidiju

 

Iz brodskog dnevnika…

04.07.2017  Isplovljavamo iz Skopelosa oko 11h po nemirnom moru zaostalom od jakog vetra od prethodna 2 dana ali vec nakon dizanja jedara plovidba postaje udobnija. Jedrimo sa vetrom u bok i pola krme skoro niz talase prema Alonisosu.

Plovidba ka Alonisosu

Plan plovidbe je da se usidrimo u prvoj  juznoj uvali na Alonisosu i napravimo pauzu na plazi Mouritia a nakon toga nastavimo do malog ribarskog sela Steni Vala.

Alonissos je ostrvo idealno za one koji ┼żele da se opuste i u┼żivaju u slobodnim ┼íetnjama okru┼żenim borovim ┼íumama, maslinskim naseljima i voc╠ünjacima, bogatih robusnim prirodnim pejza┼żima i okru┼żenim malim ostrvima razbacanim okolo. Alonisos je najudaljenije naseljeno ostrvo u arhipelagu Severne Sporade i uto─Źi┼íte je za retke morske ptice, delfine i mediteransku foku, monahus monahus.

„Ikos“, kako je nazvano ostrvo u antici, prvi put je naselio Stafilos (┼íto zna─Źi gro┼ż─Ĺe), sin Dionisa i Ariadne. Ovaj mit obja┼ínjava jake veze ostrva sa vinogradarstvom od davnih vremena do danas. Amfore sa pe─Źatom „IKION“ izvozene su ┼íirom drevnog sveta sto potvr─Ĺuje veliku slavu ostrva kao odli─Źno za gajenje grozdja. Prema mitu, Pileas, otac Ahila, sahranjen je na Alonissosu. To je razlog za┼íto drugo ime ostrva je „Achilliodromia“. Razli─Źite verzije ovog imena pre┼żivele su tokom godina: „Hiliodromia“, „Liadromia“, „Diadromia“.

Alonissos je bio jedno od prvih ostrva Egeja ┬ákoji su naseljeni, prema ostacima naselja Neolita prona─Ĺenih na Cape of Kokkinokastro (┼íto zna─Źi „Crveni zamak“). Na ostrvu Iioura, ljudsko prisustvo je prvo otkriveno u 9. veku pre nove ere, prema nalazima u Ciclopovoj pec╠üini.

Nalazi se na raskrsnici glavnih mar┼íruta, odakle je Argo, brod na kome su Jason i Argonauti otplovili u Kolhidu kako bi prona┼íli Zlatno runo i brodove Ahejaca, otplovili u Troju. Brojni brodovi klasi─Źnih i bizantinskih vremena koji le┼że na dnu mora potvr─Ĺuju pomorsku snagu ostrva tokom godina. Putnici, poput Buodelmondia jo┼í 1420. godine, primetili su da su stanovnici bili toliko iskusni mornari da su plovili ┬ápomoc╠üu razli─Źitih znakova.

Po dolasku na ostrvo c╠üete se susretati sa Patitirijem, slikovitom lukom. Hora (ili staro selo) je stara prestonica ostrva. Srednjovjekovni dvorac koji nudi pogled na more, kamene kuc╠üe sa savr┼íenim dvori┼ítem, uskim asfaltiranim ulicama i brojnim crkvama ─Źuvaju su┼ítinu tipi─Źnog gr─Źkog ostrva. Put od Hore vodi do crkve Agioi Anargiroi, gde mo┼żete u┼żivati u lepoj ┼íetnji u gustoj borovoj ┼íumi.

U Miliji, na zelenoj idili─Źnoj lokaciji, nac╠üi c╠üete Me─Ĺunarodnu akademiju za homeopatiju, koja jo┼í uvek o┼żivljava duboko ukorenjenu tradiciju narodne medicine koja je negovala zahvaljujuc╠üi ─Źudotvornim biljem koje raste na ostrvu. Ljubitelji mora na Alonissosovim prekrasnim pla┼żama sa kristalno ─Źistim vodama (Megalos Mourtias, Steni Vala, Milija, Chrisi Milia, Marpounta), nude vam nezaboravne trenutke mira i spokojstva.

Provedite dan na Alonisosu brodom da biste istra┼żili nenaseljena ostrva ┬ána istoku Nacionalnog parka.
ÔÇó Iioura ima neolitski naseljenu stalaktitnu pec╠üinu koja je za┼ítitila Homerove kiklope; Tamo je retka vrsta divljih koza. Prema nalazima, ona se naseljuje od mosolitske ere (deveti do VII vek pne).
ÔÇó Kira-Panagia (ili Pelagonissi) pripada manastiru Megistis Lavras na Svetoj Gori. Ranije je bilo mesto drevnog Alonissosa. Tu je i manastir iz 12. veka, jedan od najvec╠üih prirodnih luka Sredozemnog mora, planinski zaliv, dobro o─Źuvan mlin za bra┼íno i obnovljena maslinova / vinska presa.
ÔÇó Piperi formira jezgro zone Nacionalnog parka gde se mediteranske foke i morske ptice nastanjuju. Pristup brodom je zabranjen.
ÔÇó Ksiro (ili Peristera) sa ─Źudesnim pe┼í─Źanim pla┼żama.
ÔÇó Skatzoura sa impresivnim manastirom Evaggelistria.
ÔÇó Psathoura, vulkansko ostrvo u kojem dominira svetionik, najvisi u Egejskom moru, koju su francuski gradili u 19. veku i ru┼íevine drevnog grada na ┬ádnu mora.
U┼żivajte u opu┼ítenoj atmosferi ovog mirnog ostrva i dru┼żite se sa lokalnim stanovnicima, koji sa strascu ─Źuvaju svoje obi─Źaje i tradicije. Tokom ljeta u─Źestvuju na svim sve─Źanostima, kao ┼íto su tradicionalna veen─Źanja 15. avgusta. U┼żivajte u ─Źistim, domac╠üim specijalitetima: pita od sira, grillovane smokve sa medom, kakavia (riblje supe) i pita od oraha.

Iz brodskog dnevnika 04.07.2017

…Nakon pauze na plazi Mourtia, krecemo ka uvali Steni Vala nasem sledecem odredistu.

Ubrzo stizemo u Steni Valu ali posto nema mesta za vez odlucujemo da spavamo „na sidru“ u uvali Vasiliko na obliznjem ostrvu Peristera jugoistocno oko 1,5 nm.

Uvala Vasiliko je idealna za nocenje bez talasa i buke, mirno mesto za posmatranje carobnog sutona i zvezanog neba bez uticaja svetlosnog zagadjenja sa strane.

Vasiliko Bay

Vasiliko Bay1

05.07.2017.

Sutradan isplovljavamo oko 10h i odmah dizemo jedra sa kursom ka ostrvu Kyra Panagia.

Jedrimo ostro u vetar oko 1h i nakon 4-5 bordaza izlazimo iz kanala na veoma velike talase zbog cega se ipak vracamo u Steni Valu.

Nalazimo slobodno mesto i resavamo da ostanemo taj dan i sledecu noc u najlepsem seocetu na Sporadama.

02.07.2017. iz brodskog dnevnika.

…drugog dana krstarenja smo se iz luke Orei na ostrvu Evia, uputili direktno na Skopelos. Preskocili smo planiran Skiatos i ostavili ga za povratak. Razlog tome je najava jakog vetra 3 i 4 jula u akvatorijumu naseg krstarenja, sa udarima 35-40 cvorova. Od ukupno 6h plovidbe jedrili smo skoro 2h po umerenom prijatnom vetru brzinom 4-5 knt.

U luku Skopelos uplovljavamo u 16h sto nam je i bio plan obzirom da je sezona i da posle 17h vise nema mesta po marinama, pogotovo kad je najava takvog vetra.

Ostrvo Skopelos je kulturni i ekonomski centar arhipelaga sa istoimenim glavnim gradom i lukom koja pruza najbezbednije skroviste u siroj okolini.

Pored Skopelos grada na ostrvu se nalaze Glossa i Neo Klima koje obilazimo iznajmljenim scooterima.

Glossa je drugo glavno naselje Skopelosa, sme┼íteno 25 km severozapadno od glavnog grada ostrva. Glossa je izgra─Ĺena amfiteatralno na planinskim padinama, 250 metara iznad mora. Okru┼żen je borovom ┼íumom, bademovim drvec╠üem i ravnim drvec╠üem. Glossa privla─Źi svoje posetioce svojim dvospratnim belim kuc╠üama i slatkim balkonima s pogledom na more. Na dnu sela nalazi se lepa luka Loutraki u kojoj se trajekti povezuju selo sa obli┼żnjim ostrvima i izolovanim pla┼żama. Me─Ĺu najboljim znamenitostima Glosse nalazi se manastir Takiarhes koji se nalazi na fantasti─Źnoj lokaciji usred borove ┼íume. Ru┼íevine rimskih kupatila iz IV veka pne mogu se nac╠üi u blizini luke kao i ostaci citadela drevnog Selinusa i ru┼íevina hrama Athene iz 5 V.

Neo Klima, Direktno ispod ┼íume Vathias na planini Delfi (688 m nadmorske visine) i uz more, nalazi se selo N. Klima (Elios). Na udaljenosti od 18 km od Skopelosa, ovo naselje, nastalo 1981. godine nakon uni┼ítenja Palio Klima u zemljotresu 1965. godine, kada su stanovnici Palio Klima napustili svoje selo zbog klizi┼íta.

Novoizgra─Ĺene kuc╠üe, slikovita luka s marinom, prekrasne pla┼że i bogata ┼íuma su idealna destinacija za odmor.

Crkva Agios Ioannis Kastri na Skopelosu, gde su snimane scene poznatog filma Mamma Mia:

Mala crkva Agios Ioannis se nalazi u regionu Kastri, oko 7 km isto─Źno od gradi─ça Glossa, na severnoj strani ostrva Skopelos. Ova lepa crkva stoji na vrhu stene i pru┼ża neverovatan pogled ka obalama Skopelosa i Alonissosa. Njeno ime zapravo zna─Źi Sveti Jovan na dvorcu, pod pretpostavkom da je verovatno tu  bio mali dvorac u pro┼ílosti da za┼ítiti ostrvo od pirata i neprijateljskih upada. Ova mala crkva stekla je veliku reputaciju nakon ┼íto je objavljen  holivudski film Mamma Mia, gde su mnoge scene sa ven─Źanja u stvari tamo snimljene. Impresivna stena je povezana sa ostatkom ostrva  uskim putem sa 110 stepenika urezanih u kamenu. Mala pla┼ża je formirana odmah ispod stene i  prili─Źno je gu┼żva u leto. Unutra┼ínjost crkve ima lepe ikone i stare crkvene predmete. Ovo je jedna od omiljenih usputnih stanica na krstarenju po Severnim Sporadama sa 4Me Sailing i captain Jovanom.

 

Nexus Slot Slot Deposit Pulsa Tanpa Potongan Slot Gacor Terpercaya Slot Gacor Slot Gacor Nexus Slot Nexus Slot Nexus Slot Slot Demo Pragmatic Play