Skiatos…

U plavetnilu Egeja smešten je biser arhipelaga Severnih Sporada, sedište okruga Magnezija, ujedno i najzapadnije ostrvo, Skiatos.


Posmatrano iz vazduha arhipelag od 24 ostrva zvan Sporadi (zna─Źenje na gr─Źkom ra┼ítrkano,rasuto) li─Źi na kopneni produ┼żetak sa svega 4 naseljena ostrva od kojih je Skiatos najmanji i nalazi se na svega 2,5 miljee od ┼íumovitog poluostrva Pilion. Skiatos uz arhpelag Sporadi i Alonisos ─Źini Marina nacionalni park – stani┼íte veoma retkim ┼żivotinjskim vrstama.

Po kazivanju atinski kralj Egej koji je otac heroja Tezeja, usmrtio je na Kritu ─Źudovi┼íte u obliku ljudskog tela sa glavom bika, Minotaura.
Tokom plovidbe nazad u Atinu, kormilar je u sveopštoj radosti smetnuo s uma dogovor da kod srećnog ishoda, umesto crnog postavi belo jedro.
Gledaju─çi sa atinskog Akropolja la─Ĺu nesre─çni otac spazio je crno jedro i zaklju─Źiv┼íi da mu je sin poginuo u tuzi se bacio u ambis. Legenda zbori da se bacio u more koje se danas po njemu naziva Egejsko.

Jedna od legendi ka┼że da su na Skiatos tokom pohoda na Troju dolazili Ahajci, kao i Argonauti s kraljem Jasonom, u potrazi za zlatnim runom. Le┼żi na samo 4 km od obala ju┼żnog Piliosa. Smatra se da ostrvo nosi naziv po polo┼żaju koji zauzima u odnosu na Atos (Skiatos – senka Atosa) a postoji i predanje da je senka Piliona (susedne planine). Negde s po─Źetka XVIII veka, monasi sa Atosa su ovde osnovali manastir Evangelistria koji je zna─Źajan po tome ┼íto je u njemu 1807. godine osmi┼íljena, napravljena i prvi put se zavijorila prva zastava nezavisne Gr─Źke.

Prve pribele┼íke o Skiatosu na─Źinio je nepoznati pisac oko 1100 pre nove ere i tada je ostrvo, naseljavala plemenska zajednica za koju se smatra da je stigla iz Trakije. Tokom slede─çih vekova ostrvo su naselila plemena sa obli┼żnjih obala. Docnije Skiatos se spominje, kao ostrvo koje se priklju─Źilo Atini tokom persijskih ratova oko 480. godine pre nove ere.
Kada je Sparta pobedila Atinjane, Skiatosom je upravljala spartanska vlast. Me─Ĺutim nedugo posle Skiatos ulazi u Atinsku alijansu i koristi se kao pomorska, vojna baza. Sve dok ostrvom nisu zagospodarili Makedonci. U ne┼íto kasnijim makedonskim ratovima, Skiatos su uni┼ítili Rimljani. Nadalje je Skiatos jo┼í nekoliko puta menjao upravitelje i gospodare sve do srednjovekovnog doba.
U vreme VI i VII veka, na ostrvo se doseljavaju Makedonci iz regije Halkidiki osnivaju grad utvr─Ĺen citadelamom i lukom. Taj grad je postojao sve do helenisti─Źke i vizantijske ere do vremena kada je izgra─Ĺen srednjovekovni grad Kastro. Do tog doba brojne kulture i narodi su dolazili i odlazili sa Skiatosa. 200 godina je upravljala Vizantija a s usponom Osmanlijske imperije, u 15. veku, Skiatos se svrstava uz Mle─Źane, ali samo na kratko. Sredinom 16. veka, Skiatos pot─Źonjavaju Turci i njime gospodare do po─Źetka 19. veka kada po─Źinju prvi otpori turskoj vlasti. U to vreme, desio se nesvakida┼ínji doga─Ĺaj za Skiatos i ─Źitavu Gr─Źku, jer se na manastiru u Skiatosu, po prvi put, zaviorila gr─Źka zastava. Tada je po─Źela sveop┼íta, borba za nezavisnost Gr─Źke od Turske carevine.
Skiatos je koristio kao sigurno mesto za prihvat izbeglica sa ratnih podru─Źja. Turci su nekoliko puta bezuspesno atakovali ne bi li osvojili Skiatos. Posle slu┼żbenog po─Źetka stvaranja dr┼żave Gr─Źke tokom 1829. godine, Turska odustaje od poku┼íaja osvajanja ostrva. Tvr─Ĺava Kastro je odolela i danas, njene ru┼íevine pohode brojni posetioce iz ─Źitavog sveta.

U ne tako davnoj pro┼ílosti ┼żitelji Skiatosa bavili su se prvenstveno poljoprivredom, uzgajanjem vinove loze, badema, maslina, ali danas je to potisnuto u korist turizma.

Skiatos ima internacionalni aerodromom a sa lukama u Volosu, Agios Konastantinosu i Solunu povezan je morskim linijama.


Jedini grad na ostrvu, samim tim i prestonica je istoimeni Skiatos. Grad je sagra─Ĺen u obliku potkovice oko glavnog pristani┼íta i marine, a ulice Papadiamantos i Politehniou imaju najpoznatije kafee i bistroe.

Premda je malen po povr┼íini (samo 50 km2), Skiatos je ┼íarmirao i nadahnuo mnoge (filmske zvezde, slikari, pisci) pa je tako u njegovim ─Źarima (preko 60-ak pla┼ża) u┼żivao i gr─Źki brodovlasni─Źki magnat Aristotel Onazis dive─çi se zelenilu borovih ┼íuma koje dose┼żu sve do sne┼żnobelih pe┼í─Źanih pla┼ża. Ljubitelji filmske umetnosti mogu u┼żivati u projekcijama ÔÇô postoji otvoreni bioskop. Skiatos je poznat i kao ÔÇ×Ostrvo dvojice AleksandaraÔÇť po znamenitim Aleksandru Morajtidiju i Aleksandru Papadijamantidiju